Пешти

Пешти

Пешто б’јела на Дунаву

Са Будимом твојим градом,

Која прса - дивећ ти се -

Да не провру горким јадом!

Из крви ти славског рода

Толик украс и богатство;

А од тебе нам уздарје:

Бич чикошки, сиромаштво.

Трепти Пешто, горда Пешто,

Гријешницо тврдокорна;

Бој се Бога, бој се казни,

Издајницо безазорна!

У трнов се в’јенац лако

Златна круна преобрати;

Вјек злочинцу мора да се

Преполови и прекрати. -

Словаке ти дивља сила

Са жестином подјарила,

А Србе си и Хрвате

На хљеб и со’ преварила;

Романи ти и Сикули

Обманама шаке пали,

А на твој су канџук брзо

Свиколици запознали.

Газећ права, газећ правду:

Газила си образ, вјеру;

Сад са својом охолости

Превршујеш сваку мјеру.

С бечким  Швабом јаранећи,

Власти си се дојагмила;

Па себична - као што си -

Ког под пете не би збила? …

У свом пјанству ствараш себи

Маџар-орсаг с мора к мору;

А не видиш, (не гледала!)

Свој властити дом у спору?....

Кад Хрвати и Словаци,

Срби, Власи и Сикули,

Из твојијех крила, сваки

Своје перо, теби изгули:

Ти ћеш остат гола, нага,

К’о у басни она сврака;

Покриће те срам пред св’јетом,

Покриће те вјечна мрака.

Чифути ће и Цигани,

Разпињати тебе тада,

К’о  што на крст ти удараш

Не-Маџаре своје сада. -

Без озбиљна покајања

Не ухвај се у поштење;

Кај се Пешто! - гле, твоје је

Неизбјежно уништење!

Црн те облак опасао:

С четир’ стране гром ти грози;

Кад укрyте четир’  грома:

Нек те твоји спасу бози! -

У Пешти 1869.  Ј. Сундечић

                                         
"Црногорка" бр. 6  1871. год.