понедељак, 10. фебруар 2014.

Венецији

                                                             
 Венецији

Венецијо! - дивнијега града,
Хај, занаго нема на свијет  ови;
Нит могоше тих божанских зграда
Саздат људи,  до сушти богови;

Или Богом пробрани умови;
Што појмише све узоре рада;
Па ти узор у вјештини нови
Стојиш  чудо свим вјековим сада! -

Но пјеснику словенскоме, - који
Тебе душом запањеном сматра,
Ипак груди гњевна жеже ватра,

Сјетивши се грдних злоћа твоји’,
Сјетивши се, е си и ти била,
Ах! Словенству крвница немила. -

У Венецији 1867.        Ј. Сундечић






                                                                                                                         

Нема коментара:

Постави коментар