Поздрав гостима присутним открићу
споменика Гундулићева у Дубровнику
26. јунија 1893
Добро дошли - браћо драга –
Славна брано
одабрана!...
У госте нам добро дошла
Дивна кито
поштована!...
Ми вам - браћо -
растварамо
Груди наше, наша њедра,
И сваког вас целивамо
Сред јуначког чела
ведра. –
Добро дошли!...
Ево згоде
Кад да братац
сретне брата;
Да се сретну и
загрле
Иза кобна дуга
рата:
И злосретне трзавице
Која троши наше силе,
И народне животности
Витешке нам слаби жиле.
Ево згоде: — баш пред
овим
Спомеником - великана,
Ком се данас здушно
клања
Славског дебла свака
грана...
Дивотника л’ - који нас је
Пун надаха пророшкога:
Довикива’ у јединство
Громом гласа пјеснишкога;
У јединство
виловите
Наше брацке заједнице,
И у свјетлост бајног
чара
Из несносне густе
тмице.
Гледајмо га!... Како
стоји,
Пун поноса! - ка да
вели:
„Нек кораца мојим
стопам
Ко ми славу подић
жели!...”
Ево даклен, - часа ево;
Пометнимо чегрст сваку:
Дајмо руку брацкој руци:
Дајмо шаци брацку шаку!
Па панимо пред кип ови,
Ка пред олтар освештани;
Сви љубављу веље душе
Пјесникове загријани:
Положимо овде завјет
И присегу - да се више
Ми нећемо мрко пазит
Док у нами душа дише!
Бог нас гледа, гледа свијет,
Гледају нас супостати:
Бог се срди, свјет се мршти,
Што брат с братом тако рати:
А душмани пир пирују:
Наш им раздор срцу годи;
Знаду они какве утве
У мутној се лове води. –
Скоснимо се!... Богу, свјету,
И свакојем свом злотвору:
Покажимо шта вредимо
У оваку зорну хору!...
Покажимо, да имамо:
Ума зрела - срца врела,
И свијести, и прегнућа,
И поштена мушког чела! –
Божанство је браћо- слога,
Што немоћне с праха диже;
Ком је она руковођа:
Тај до неба с
њоме стиже. —
Немоћни смо; - немило смо
Измрвљени на сто страна:
Зја ни сваком на срдашцу
Покрај ране - дубља рана.
Вај! - гдје нема челик-снаге;
Крупне рјечи не вриједе!
Прометеа прикована
Не спасоше од биједе;
Јовишев му оро чупа
Немилице врла њедра,
А отет му с’ није кадра
Уланчена мишца једра.
Слога - браћо - то је снага
Потрганих мали сила:
Ко ће, да их к срцу вине
Сјем њезних лаких крила
Нико... ни Бог!.. Бог је љубав;
Па љубави гдје год није:
Ни милости Вишњег сунце
Ту нам не сја, пит’ нас грије. –
Ми смишљали што год хтјели:
Вазда не нам бити ками;
Јер ни среће ни напретка
Сјем љубави нема нами. –
Љубав, слога и братимство:
То су сидра нашег спаса,
Сред олујом узваљана
Морског бјеса и таласа.
Што је Хрват без Србина;
Што ли Србин без Хрвата?...
Двје мрвице, ... двије жртве:
Огња првог, првог рата. –
Желимо ли среће себи?
Желимо ли спаса дому?
Желимо ли сјаја, славе
Међ народим - роду
свому?...
Брацким рукам пруж’мо руке:
Брацким срцим - срца дајмо:
Па над својим грдним страстим
Побједницу запревајмо!...
У тој пјесми - уздигнимо
Најпре Богу величање:
Јер је од њег суд и милост,
И народим све ухвање...
А па онда, водећ коло
Око овог споменика:
Прославимо Гундулића
Ка пјеника - бесмртника.
Свог пјесника, - кojeг ћe ce
Дух велики усхитити,
Кад нас спази укићене
Све у самој једној
кити:
На подножју овом светом,
Пред његовим лицем истим:
Гдје га вјенцим, славоспјевим
Опсипљемо срцем чистим,
Ка јунаци, - ка подмладак
Словенскога истог крека;
Ка најближи род до рода
Из дубока стара вјека...
Јер иначе - славна браћо –
Пјесникове мирне кости
Би у гробу уздрктале
С вељег стида и жалости
Кад б’ и овде ми остали:
Неприклони, несмиљени,
Нераскајни,
непокајни,
Бјесомучно раздражени..
Добро дошли, у час
добар!...
Ми вам браћо
растварамо:
Наша срца, њедра наша,
И жарко вас
целивамо!...
Чвор Гордијев размрсити
Могу браћа кад уложе;
Да... и чуда чињет могу
Кад мишице брацке сложе.
Хајд’те!... Дајте!.. сложимо се
У слози је наша снага!...
Моћ је слога против свакој
Худој сили - браћо драга! –
Крстимо се како којег
Прађедовска вјера учи:
Што је твоје - не см’јем бручит,
Нит ко моје смје да бручи.
У складу ни и у
раду,
У брацкоме договору,
И у дици - заједници:
Буд зачетак сваком твору...
Вјек просвјетни нека види
Да смо и ми врједни њега:
Кад нас снужди брацка нужда,
Кад нас стегне брацка стега;
Да смо врједни тога вјека:
Да се сабрат усе знамо:
И куда нас свјест позивље,
Да ми знамо - поћ онамо. –
Ој! како би
пјеспикове
Узиграле тада
кости,
Да друг другу довикнемо:
„Праштам, брате, и ти прости!”
Kотор 1893.
Пјевао Ј. Сундечић
