По чем си ми?...

 

По чем си ми?... 

У око ми упри оком,
А подигни у вис чело: 
По чем си ми Србин? — збори;
Дај на ср’једу цигло дјело?...
Што си обал, — као бадањ;
Што си плоснат — као пладањ;
Што си тован — као ован;
Што си празан — као казан:
Зар по томе Србин ти си?...
Бож’ја вјера!... ниси ... ниси!—
Срб се кини, Срб се зноји,
Сваке шуше он с’ не боји,
Јаде сноси,
И сваком се не пригиње госи:
Но се бори,
И пламеном жаровитим гори....
Љуби слогу, браћу љуби:
А не звеца и не труби....
В’јеран својој капи,
В’јеран својој крви:
Тврд је као челик,
Па презире стрви. — —
Ил’ по томе Србин ти си:
 
Кад налијеш главу,
Па уз чашу кикоћеш
Душанову славу?...
Тврда вјера,— ни тад Србин ниси.
Вај! сјети се Косова,
Сјети српске неслоге,
И кнежеве здравице,
И издаје небоге:
Па не кричи! — молим те!...
Бит бљутавом блебетушом,
Бит звекастом клепетушом,
Дивљачки се разметати,
Кроз сва нита прометати,
Ко сам?... ја сам! — прчити се,
На бољега срчити се,
Србе, Српство довикиват,
Празновати и преживат:
То је ласно, —
Ама није поштено ни часно....
Амо с дјелом на ср’једу
С врлим дјелом амо;
Да си Србин — тад ћу ти
Вјеровати само!...
 
Ал’ док метеш — и док плетеш,
Чанјке лижеш — и бријеш, и стрижеш,
И по мутној води ловиш,
Сваком свецу скромно говиш,
С неприликам другујеш,
Јатакујеш, шурујеш,
Ногом копкаш
Кљуном цопкаш
Свако зрно — што ти баце,
И на штету свог рођеног браце,
Пењеш уши, буљиш очи,
Да што слухнеш ил’ назирнеш
Па да брже — тамо њима — пирнеш:
Јеси л’ Србин? — а да ну ми реци,
Бог ти тако и његови свеци!...
Ал’ ти, хуљо, ником земљу гледиш,
Кријеш образ, као крпа бл’једиш:
Хај, занаго! — немаш с чиме,
Осим буком — тарлабуком,
Да потврдиш дично српско име! —
 
Ј. Сундечић 

Nijesam

 

 

Nijesam 

Iz Zabavica J. Sundečića   

N’jesam moljac — bogomoljac, 
Brojanice što prebira 
I ne daje Bogu mira;
 
Nit’ sam opet bogoborac,
Što poriče zlobno Boga 
Bez svijesti i razloga . . . .  
 
Vjekovječno Biće štujem :
Svud ga vidim, svud ga čujem; 
Аl’ na podle ulizivce,
 
Аl’ na crne varalice,
Аl’ na glave zatubaste,
Na grdove trbušaste:
Gledam nješto sa visoka, 
Gledam preko oka. — 
Anaćeme vlast da imam: 
Posla bi ih k vragu,
Da ne truju bracku ljubav 
I slogu nam dragu! —
 

 

Благо вами!

Благо вами!  

Из забавица Ј. Сундечића 

Аох, Данте и Петрарко!
Аох, Тасо врли!
Благо вами, — е сте давно
Били и помрли!...
Ви пјевасте љубав часну,
И св’јет вас је штова’;
С вами ваше миљенице,
У зв’језде је кова’....
Али данас није тако:
Св’јет је прави пако;
У врлине не вјерује,
Све поганством трује. —
Те си витез! — св’јету кажи,
Да невино љубиш;
Гракнуће ти: „Де, не лажи!...“
Викнут — да не трубиш!...
Па, гле! врага — и горега јада!
Беатриче, Леоноре, и Лауре наше,
(Прости Боже!) — и оне се сада
Од поштене љубавице плаше,...
Ти их данас не углави,
Да цв’јет можеш његовати,
Гојити га миловат га
И штедит га: — а не брати;
Но су оне друге ћуди,
Ка’ што кажу људи....
Ма да си им закла’ брата,
Без невоље и без рата:
Јабуке им дио прими,
Оне ће ти све алалит;
Не примиш ли?... (куку теби!)
У груд ће ти нож увалит. ——
Аох, Данте и Петрарко!
Аох, Тасо врли!
Благо вами, — е сте давно
Били и помрли:
Тек је свијет ‘вако,
Крено наопако! 

Žabljak

 

 

Žabljak 

Zavezi se tankom lađom

Niz Rijeku Crnojevu,

Plovom plovi, svrći pogled

I na desnu i na l'jevu

Po glavicam'  timorastim,

Što se tud i onud nižu

Ko mirisne piramide

Jedna s' iznad druge dižu,

Te su vječni spomenici

Mnogim vrlim sokolima

Što padoše zadajući

Trista jada dušmanima, 

Što padoše da dom spasu,

Čast i prava svoja sveta,

Da ih ne tre i ne pleše

Zlotvornika noga kleta.  

Pa kad stignes baš na ušće

Baci pogled k planinama,

Koje no su dični v'jenac

L'jepim zetskim ravninama, 

U oko ti odmah padne

Jedan vršak u nizini,

Sam o sebi - ko bez majke

Siroče se tebi čini.- 

Na vrhu mu, pitaš, šta je,

Je li labud bjelji sn'jega

Raširio pusta krila

Da uživa miljak s njega?

Ah, to nije labud ptica,

Nego Žabljak grad bijeli,

Što nad svojom sudbom ljuto

Još od davnog doba cv'jeli 

Za svojijem gospodarom

Glasovitim Ivan - begom;

Cv'jeli tužan, jer robuje,

Jer pod turskom čami stegom. 

Ah, kada će časak stići

Svoj da bude uza svoga,

Da ne grezne u nemani

Nasilnika poganoga, 

Neg' da bude labud b'jeli

Na Krajini dika stara

Pod upravom o obranom

Crne Gore Gospodara.

J. Sundečić

Ова пјесма је више пута објављена као дјело књаза Николе мада се јасно види да је написао Јован Сундечић

Јован Сундечић - Поздрав гостима присутним открићу споменика Гундулићева у Дубровнику

 

Поздрав гостима присутним открићу

споменика Гундулићева у Дубровнику

26. јунија 1893

 

Добро дошли - браћо драга –

Славна брано одабрана!...

У госте нам добро дошла

Дивна кито поштована!...

 

Ми вам - браћо - растварамо

Груди наше, наша њедра,

И сваког вас целивамо

Сред јуначког чела ведра. –

 

Добро дошли!... Ево згоде

Кад да братац сретне брата;

Да се сретну и загрле

Иза кобна дуга рата:

 

И злосретне трзавице

Која троши наше силе,

И народне животности

Витешке нам слаби жиле.

 

Ево згоде: — баш пред овим

Спомеником - великана,

Ком се данас здушно клања

Славског дебла свака грана...

 

Дивотника л’ - који нас је

Пун надаха пророшкога:

Довикива’ у јединство

Громом гласа пјеснишкога;

 

У јединство виловите

Наше брацке заједнице,

И у свјетлост бајног чара

Из несносне густе тмице.

 

Гледајмо га!... Како стоји,

Пун поноса! - ка да вели:

„Нек кораца мојим стопам

Ко ми славу подић жели!...”

 

Ево даклен, - часа ево;

Пометнимо чегрст сваку:

Дајмо руку брацкој руци:

Дајмо шаци брацку шаку!

 

Па панимо пред кип ови,

Ка пред олтар освештани;

Сви љубављу веље душе

Пјесникове загријани:

 

Положимо овде завјет

И присегу - да се више

Ми нећемо мрко пазит

Док у нами душа дише!

 

Бог нас гледа, гледа свијет,

Гледају нас супостати:

Бог се срди, свјет се мршти,

Што брат с братом тако рати:

 

А душмани пир пирују:

Наш им раздор срцу годи;

Знаду они какве утве

У мутној се лове води. –

 

Скоснимо се!... Богу, свјету,

И свакојем свом злотвору:

Покажимо шта вредимо

У оваку зорну хору!...

 

Покажимо, да имамо:

Ума зрела - срца врела,

И свијести, и прегнућа,

И поштена мушког чела! –

 

Божанство је браћо- слога,

Што немоћне с праха диже;

Ком је она руковођа:

Тај до неба с њоме стиже. —

 

Немоћни смо; - немило смо

Измрвљени на сто страна:

Зја ни сваком на срдашцу

Покрај ране - дубља рана.

 

Вај! - гдје нема челик-снаге;

Крупне рјечи не вриједе!

Прометеа прикована

Не спасоше од биједе;

 

Јовишев му оро чупа

Немилице врла њедра,

А отет му с’ није кадра

Уланчена мишца једра.

 

Слога - браћо - то је снага

Потрганих мали сила:

Ко ће, да их к срцу вине

Сјем њезних лаких крила

 

Нико... ни Бог!.. Бог је љубав;

Па љубави гдје год није:

Ни милости Вишњег сунце

Ту нам не сја, пит’ нас грије. –

 

Ми смишљали што год хтјели:

Вазда не нам бити ками;

Јер ни среће ни напретка

Сјем љубави нема нами. –

 

Љубав, слога и братимство:

То су сидра нашег спаса,

Сред олујом узваљана

Морског бјеса и таласа.

 

Што је Хрват без Србина;

Што ли Србин без Хрвата?...

Двје мрвице, ... двије жртве:

Огња првог, првог рата. –

 

Желимо ли среће себи?

Желимо ли спаса дому?

Желимо ли сјаја, славе

Међ народим - роду свому?...

 

Брацким рукам пруж’мо руке:

Брацким срцим - срца дајмо:

Па над својим грдним страстим

Побједницу запјевајмо!...

 

У тој пјесми - уздигнимо

Најпре Богу величање:

Јер је од њег суд и милост,

И народим све ухвање...

 

А па онда, водећ коло

Око овог споменика:

Прославимо Гундулића

Ка пјеника - бесмртника.

 

Свог пјесника, - кojeг ћe ce

Дух велики усхитити,

Кад нас спази укићене

Све у самој једној кити:

 

На подножју овом светом,

Пред његовим лицем истим:

Гдје га вјенцим, славоспјевим

Опсипљемо срцем чистим,

 

Ка јунаци, - ка подмладак

Словенскога истог крека;  

Ка најближи род до рода

Из дубока стара вјека...

 

Јер иначе - славна браћо –

Пјесникове мирне кости

Би у гробу уздрктале

С вељег стида и жалости

 

Кад б’ и овде ми остали:

Неприклони, несмиљени,

 Нераскајни, непокајни,

Бјесомучно раздражени..

 

Добро дошли, у час добар!...

Ми вам браћо растварамо:

Наша срца, њедра наша,

И жарко вас целивамо!...

 

Чвор Гордијев размрсити

Могу браћа кад уложе;

Да... и чуда чињет могу

Кад мишице брацке сложе.

 

Хајд’те!... Дајте!.. сложимо се

У слози је наша снага!...

Моћ је слога против свакој

Худој сили - браћо драга! –

 

Крстимо се како којег

Прађедовска вјера учи:

Што је твоје - не см’јем бручит,

Нит ко моје смје да бручи.

 

У складу ни и у раду,

У брацкоме договору,

И у дици - заједници:

Буд зачетак сваком твору...

 

Вјек просвјетни нека види

Да смо и ми врједни њега:

Кад нас снужди брацка нужда,

Кад нас стегне брацка стега;

 

Да смо врједни тога вјека:

Да се сабрат усе знамо:

И куда нас свјест позивље,

Да ми знамо - поћ онамо. –

 

Ој! како би пјесникове

Узиграле тада кости,

Да друг другу довикнемо:

„Праштам, брате, и ти прости!”

 

Kотор 1893.

 

Пјевао Ј. Сундечић