недеља, 10. март 2019.

О славном вјенчању






О славном вјенчању
Његовога Царског Височанства
Великога Књаза
Петра Николајевића
с Њезиним Височанством Црногорском Књагињицом
Милицом-Видосавом Петровића-Његоша

У Петрограду
26. јунија 1889.

Ходи Боже љубави!
Благи Христе ходи! 
Божанственим присуством 
Род ни с родом сроди:
Петра Књаза Великог,
Дичног Романова,
С Књагињицом Милицом
Из Петровић-дома;

С тијем дивним анђелом;
С том из горе вилом,
Као миље божије
Прекрасном и милом! . . .

Ходи! — и ка’ њекада
На свадби у Кани,
Међ’ младенце Високе
Премилостив стани;

Сред царскијех дворова
Крај сребрене Неве,
Под заштитом Пречисте
Матере ти Д’јеве:

Женику и Невјести
Благослов уд’јели,
Рајску радост у срца
Њихова усели!

И ка’ што си онамо
У ту исту згоду,
Ти у вино изврсно
Претворио воду:

Судбине им, Господе,
Свег њиховог бића
Претварај у часове
Најмилијег жића;

Да сред драгог порода,
Сред домаћег мира,
Њих благодат осипље
Овог славног пира:

До дубоке старости,
Уз пламену љубав,
Људски вијек с којом је
Јединствено убав. —

„Благослови Исусе „
Овог брака в’јенце!
Благослови Очеве,
И сретне Младенце!

Благослови Русију!
Благослови Цара,
Над мил’јона стотинам
Премоћног владара! . . .“

— Нека данас узвикне
Груд славјанска свака,
Ка’ на дан презнаменог
У Славјанству брака,

Који тврдим доказом
Славјанима бива,
Како Југ ни Сјеверу
На души почива....

А најживљем заносу
Нека нам се преда
Црна гора, — на коју
Бог с висине гледа:

Па је диже, узноси
К небу под облаке,
Да достојно награди
Њезине јунаке,

Који славно гинуше
За крст и слободу;
Славно образ свјетљаше
Мученичком роду;

И пестотин’ година
Од сног златног прага,
Одбијаше јуначки
Оријашког врага. —

Сам је бож’ји промиса’
Вино до те славе
Црногорске кршеве
Голе и крваве:

Избра прву одиву
Из њихова гњезда,
Да блиста на Сјеверу
Као чарна зв’језда;

Да блиста, — и похвалом
Свом Славјанству буде,
Ком је сјевер једини
Спас од коби худе. —

Боже, храни Русију!
Црну Гору множи!
На страх супостатима
Све Славјане сложи!...

Сложи Боже! — ред им је
Да већ ланце скрше,
И великог народа
Улогу да врше! —

У Козлову  
Најпреданији Ј. Сундечић


"Нова Зета" Цетиње бр. 7 1889.










Хајмо, хајмо на Косово






Хајмо, хајмо на Косово!...
0 пестољетном спомену Косовскога боја 1889.

Пјесма
Ј. Сундечића.

Хајмо, хајмо на Косово!...
Та — оно је било давно:
Пестотин је љета равно,
Откад цар ни на њем пао
И с њим пала моћ ни сва;
Пао Милош, дика рода,
И в’јерна му друга два:
Те нас душман оковао
У вериге тешке, љуте,
И задава нами сваке
Оштре муке, ране круте ...
На Косово!...
Зоре нове,
Онамо нас
Поклич зове! —

*
Хајмо, хајмо на Косово !...
Пет вјекова стењали смо;
Пет в’јекова кукали смо:
До неба је и до Бога
Допира’ нам туге глас;
Ко год мога’ — свак је себи
Под поплате тиска’ нас;
И ми у сред јада, свога,
Не имасмо друге наде,
Но да л’јека нашим ранам
Још Саваот тек имаде....
На Косово!...
Браћо, хај!
Да нас оспе
Нови сјај! -—
Хајмо, хајмо на Косово!...
Сузам смо га окупали,
Тугам смо га претрпали
Тисућама тисућ крати;
Ал’ залудан бје ни плач:
Јер Косово осветит ни
Може само бритки мач!
Па, дај! нек нас ослен прати
На Ситницу пјесма врела,
Десна мишца оружана,
И жар нашег срца смјела...
На Косово!...
Свакој муци,
Крај дочимље
Мач у руци! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!'...
На Ситници часној води
Дух да ни се препороди,
И у нами крв узаври
За свој народ и свој дом:
Кад, — ка’ водом освештаном,
Причестимо себе њом;
Па да углед српски стари
Обновимо — ка’ јунаци,
Да се опет са поносом
Вију српски свуд барјаци ...
На Косово!.,.
Ко је Срб:
На њем’ мора
Развит грб! —
Хајмо, хајмо на Косово !...
На стран’ сузе, на стран’ јади:
Ако н’јесмо сужњит ради
 Док је св’јета и вијека;
Храбро срце, пјесме јек
Стећ ће ни — оно, што је
Вјекова нам прождро тек.
А Ситница чарна р’јека
Удиће нам нове моћи,
Да вриједан отпор дамо
Седмоглаве Хидре злоћи...
На Косово!...
Тамо, тамо,
Да дуг свети
Испуњамо! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!...
То је поље српског слома;
Ту је понор српског дома:
Ту једанак крај Лазара,
Мурату је зино гроб:
Ту је Србин по издаји
И неслози поста роб....
Пуним њедром светог жара,
Хајмо тамо, браћо мила:
Свете раке да кајемо,
Које сила — разјазила...
На Косово!...
Листом свак,
Да се од нас
Торња мрак!...

*

Хајмо, хајмо на Косово!...
То смо дужни оној крви,
Коју проли Милош први;
И са својих девет лава,
Коју проли старац Југ,
Да подмире врелом крвцом
Српском дому свети дуг...
Нас онамо чека слава,
Ка’ образа осветнике,
Као борце — који свете
Свог народа мученике....
На Косово!...
Ту је смака’
Нам Бајазит Цара Лака!...

 *

Хајмо, хајмо на Косово!...
Хајмо као сива јата,
Тврдо стојећ брат до брата,
Да пред црквом Грачаницом
Наш дигнемо громки пој:
„Хвалимо те, Вишњи Створче „
Што си дига’ народ свој!
Што си крјепком ти десницом,
О Видову новом мака’
Српству с чела — све трагове
Видовданског старог мрака!..“
На Косово!...
За свој спас,
Бог онамо Зове нас! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!...
Нашим вилам миловано;
Нашим гуслам опјевано,
Ка’ ни цигло друго поље
Гдје с’ јуначка лила крв;
Гдје Вук изда’ свога цара,
Вук најцрња људска стрв...
Ох! било би стопут’ боље,
Да се сјеме оне змије,
У утроби српске мајке
Ни зачело нигда није!...
На Косово!...
Ко издао? —
Траг се његов Ископао! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!... Б
ог је с нами — а ми с њиме!
Хајмо, да нам српско име
Пред бијелим св’јетом сине,
Ка’ сунчани свјетли зрак!
Бог је с нами — а ми с Богом:
Он је могућ, он је јак;
Пред њим свака пакост гине;,
Свака сила пред њим прсне:
Хајмо с Богом! —
Бог је силан
Мртве душе да ускрсне!...
На Косово!...
„С нами Бог!...“
Вразим ћемо Сломит рог! —

"Нова Зета" Цетиње бр. 5  1889