Žabljak

 

 

Žabljak 

Zavezi se tankom lađom

Niz Rijeku Crnojevu,

Plovom plovi, svrći pogled

I na desnu i na l'jevu

Po glavicam'  timorastim,

Što se tud i onud nižu

Ko mirisne piramide

Jedna s' iznad druge dižu,

Te su vječni spomenici

Mnogim vrlim sokolima

Što padoše zadajući

Trista jada dušmanima, 

Što padoše da dom spasu,

Čast i prava svoja sveta,

Da ih ne tre i ne pleše

Zlotvornika noga kleta.  

Pa kad stignes baš na ušće

Baci pogled k planinama,

Koje no su dični v'jenac

L'jepim zetskim ravninama, 

U oko ti odmah padne

Jedan vršak u nizini,

Sam o sebi - ko bez majke

Siroče se tebi čini.- 

Na vrhu mu, pitaš, šta je,

Je li labud bjelji sn'jega

Raširio pusta krila

Da uživa miljak s njega?

Ah, to nije labud ptica,

Nego Žabljak grad bijeli,

Što nad svojom sudbom ljuto

Još od davnog doba cv'jeli 

Za svojijem gospodarom

Glasovitim Ivan - begom;

Cv'jeli tužan, jer robuje,

Jer pod turskom čami stegom. 

Ah, kada će časak stići

Svoj da bude uza svoga,

Da ne grezne u nemani

Nasilnika poganoga, 

Neg' da bude labud b'jeli

Na Krajini dika stara

Pod upravom o obranom

Crne Gore Gospodara.

J. Sundečić

Ова пјесма је више пута објављена као дјело књаза Николе мада се јасно види да је написао Јован Сундечић