О доласку Њег. Кр. Височан. Књаза Бугарскога

О доласку Њег. Кр. Височан.

Књаза Бугарскога

Фердинанда I

у Црну Гору

26. јулија (7. августа) 1898.

Дигни вило данас из гробова

Два владара — оба великана:

Симеона лава бугарскога

И српскога силног цар-Душана;

На Балкану бивше славе наше,

Што ни као сјајна сунца сјаше!...

Изведи их на свештени Ловћен:

Свети Парнас словенскога Југа;

Свети олтар жртве за слободу

И врлога домољубног дуга:

Олтар, који проз вјекове дубе,

Као златно Спаског храма кубе.

Њихове им сврати погледове

На поднож’је Ловћена планине;

Ам’, гдје лежи убаво Цетиње,

Као миљак сред бујне милине:

На Цетиње — древне Спарте слику;

На Цетиње — свег Словенства дику...

Фердинандо Књаз Бугарске нове

Своме брату дође у походе —

Књаз-Николи — Црне Горе сину:

Да се браћа брацким свезам сроде

И зареку — своја бранит права,

Док је њима на рамену глава. —

Па ти Претци славам окићени,

И бесмрћа крунам крунисани:

Пред којима с’ његда Визант треса’,

Као листак тополе на грани,

И пошту им бјели свјет одава’

И њихова надмоћ’ја признава;

Ти Преткови нек успламте данас

Од радости и душевног слада,

У прежарком брацком загрљају

Гледећ своје насљеднике сада,

Гдје се љубе — као браћа права,

Коју чека поједнака слава;

Крјепко штитећ свој властити посјед

Самим Богом њима даровани....

Отет силом!... Ал’ јуначким мишцам

И жртвама опет овладани:

Ка’ баштинство из прастаре доби,

Да га тргну из чељусти злоби....

Зар ко данас, по истини има,

Светијега права народнога

На те земље?... сјем балканских круна

Које су их примиле од Бога:

Као дивну груду одабрану,

Израиљу своме обетану?... —

Сваком своја: — нами наша кућа;

Само сложно!... (заплећа имамо!...)

Што је туђе: — просто туђинима;

Али своје никому не дамо!...

Куда наше поведу нас Главе,

Да беремо с њима вјенце славе:

Свуд ћемо се на окупу наћи;

Поћ’ за њима у ватру и воду:

Без поштеде крви и живота,

За крст часни и нашу слободу....

Ох!... Бог душу не спасао тому:

Ко све роду не жртвова свому!...

А сад, вило!... из дубине срца

Ти умоли те блажене сјене,

Нек подигну у висину руке

И обрну пут небеса зјене;

Те молитвом Вишњем се утеку

И свесрдно свом Господу реку:

„Саваоте!... Господе народа,

„Спусти очи са прјестола свога,

„На два Књаза слогом загрљена,

„Молимо те ка’ свемогог Бога:

„С висине им благослови труде,

„Даруј њима, — што им срца жуде!...

„Опаши их вољом и прегнућем;

„Сједини их у мисли и цјели;

„Укрјепи им мишце и мачеве;

 „У срца им свог Духа усели:

„И к побједи кораке им води,

 „Гдје се жртве приносе слободи!...

„Недај, Створче, да их злотвор гњети

„На огњишту и њиховом прагу!...

„Против њизих и домова њиних

„Ти укроти сваку врашку снагу!...

„Твоја правда, да се свуда гласи:

„Ти, и Балкан, и Главе му спаси!..“ —

Ох! услиши милостиви Оче,

Ту молитву наших Великана!...

Ох, услиши!... заносно те просе

Сва племена Балканскијех грана!...

Балкан нами — а свакому своје:

Буд’ то воља свете воље Твоје!... —

На Цетињу              Ј. Сундечић

“Луча” 1898

Поздрав новом љету 1898

Поздрав новом љету 1898

Пјесма Ј. Сундечића

Поздрављам те, Ново љето...

Поздравља те стари борац:

Крвљу, срцем и старином

Кременити Црногорац;

Који ’но је запјевао

Сред великог преокрета:

Слози, браству и јединству,

Пред педесет дугих љета;

Па још пјева:... тврдо стоји, —

Уз припомоћ драгог Бога —

На бранику свега рода,

Милог рода Словенскога!...

Нити прогон, нити бједа,

Нит’ икаква напаст ина,

Не могоше потиснути

Овог вјерног Славству сина:

Да заносно он не врши

Дужност и свој дуг пресвети,

Гдје ни права и правице

Кивно тлачи злотвор клети;

Слабе силе;... ал’ велико

Срце њега вазда жари:

Домовина, прах и олтар,

Његове су душе чари!

За напредак и препород,

За просвјету и слободу—

До потребе, свој би живот

На жртвеник дао роду ...

Никада га за богаством

Понијела жудња није;

 Све, што жуди, јест: да срећа

Цио његов род огрије!...

Поздравља те, Ново љето,

Тај старина сједоглави,

С врућом жељом, да му будеш

Благодатно мајци Слави!

Да му она пред свијетом

Гордо дигне у вис чело,

И слободи славну химну

Грмне громко и весело;

Видећ’ како њене главе

Дају руке у заруке,

Уз присегу — да ће смагат’

Све препоне и све муке...

Видећ’ како њени синци

У загрљај брацки лете,

Да покају старе гр’јехе,

Да народни покор свете;

Да све мичу испред ногу,

Што им смета да се брате;

Да поведу једно коло,

Да с’ у једно јато сјате.------

Боже свети!... браћу сложи,

Часови су преозбиљни;

А душмани — оружани

Све до зуба — моћни, силни!...

С новим љетом, нову миса

Разбуди нам у њедрима:

Да је само Спас у слози

Свијем редом Славјанима!...

Поцјепане, завађене:

Да ће ласно враг нас скрушит’;

Да ће ласно за слободом

Свако чуство нам пригушит’;

И ка’ бучна поплавица

У вртлог нас завитљати,

Да нећемо у свијету

Ни за своје име знати! —

Боже благи!... уд’јели нам

Твоју помоћ, мудрост твоју,

Да се барјак наш с побједом

У свакоме вине боју:

За народа свог својине,

За крст часни, наша права,

За светиње пашег дома,

Да га слава овјенчава!...

У срца ни улиј снагу,

И даруј нам нове моћи,

Против наших супостата

Разузданом — бјесу, злоћи!...

Твој смо народ — помози нам,

Вишњи Оче! — у невољи;

Љубављу ни њедра зажди, —

Изведи пас па пут бољи!...

Отвори нам ума очи,

Отвори нам срца уши,

Да се свака брацка вражда

Међу браћом нав’јек сруши!...

Срамотно је, стидно, грубо,

Гледат’ браћу гдје се споре;

Па ка’ сљепи у тој борби,

Гдје туђинским сврхам’ дворе. —

О, Господе!.. ти нас тргни  

С вратолома — гдје стојимо,

Да се с њега при првому

Корачају не сломимо!...

Уздржи нас кр’јепком мишцом;

Твој смо народ — ти нас спаси

И у судби нашој — с нами,

Милостив се ти огласи...

Ох! учини, - да донесе

Ново љето нашем роду, —

С тврдом надом у будућност —

Нову срећу и слободу! — —

У Котору

“Луча” 1898