Хајмо, хајмо на Косово

Хајмо, хајмо на Косово!...

0 пестољетном спомену Косовскога боја 1889.

Пјесма

Ј. Сундечића.

Хајмо, хајмо на Косово!...

Та — оно је било давно:

Пестотин је љета равно,

Откад цар ни на њем пао

И с њим пала моћ ни сва;

Пао Милош, дика рода,

И в’јерна му друга два:

Те нас душман оковао

У вериге тешке, љуте,

И задава нами сваке

Оштре муке, ране круте ...

На Косово!...

Зоре нове,

Онамо нас

Поклич зове! —

*

Хајмо, хајмо на Косово !...

Пет вјекова стењали смо;

Пет в’јекова кукали смо:

До неба је и до Бога

Допира’ нам туге глас;

Ко год мога’ — свак је себи

Под поплате тиска’ нас;

И ми у сред јада, свога,

Не имасмо друге наде,

Но да л’јека нашим ранам

Још Саваот тек имаде....

На Косово!...

Браћо, хај!

Да нас оспе

Нови сјај! -—

Хајмо, хајмо на Косово!...

Сузам смо га окупали,

Тугам смо га претрпали

Тисућама тисућ крати;

Ал’ залудан бје ни плач:

Јер Косово осветит ни

Може само бритки мач!

Па, дај! нек нас ослен прати

На Ситницу пјесма врела,

Десна мишца оружана,

И жар нашег срца смјела...

На Косово!...

Свакој муци,

Крај дочимље

Мач у руци! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!'...

На Ситници часној води

Дух да ни се препороди,

И у нами крв узаври

За свој народ и свој дом:

Кад, — ка’ водом освештаном,

Причестимо себе њом;

Па да углед српски стари

Обновимо — ка’ јунаци,

Да се опет са поносом

Вију српски свуд барјаци ...

На Косово!.,.

Ко је Срб:

На њем’ мора

Развит грб! —

Хајмо, хајмо на Косово !...

На стран’ сузе, на стран’ јади:

Ако н’јесмо сужњит ради

 Док је св’јета и вијека;

Храбро срце, пјесме јек

Стећ ће ни — оно, што је

Вјекова нам прождро тек.

А Ситница чарна р’јека

Удиће нам нове моћи,

Да вриједан отпор дамо

Седмоглаве Хидре злоћи...

На Косово!...

Тамо, тамо,

Да дуг свети

Испуњамо! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!...

То је поље српског слома;

Ту је понор српског дома:

Ту једанак крај Лазара,

Мурату је зино гроб:

Ту је Србин по издаји

И неслози поста роб....

Пуним њедром светог жара,

Хајмо тамо, браћо мила:

Свете раке да кајемо,

Које сила — разјазила...

На Косово!...

Листом свак,

Да се од нас

Торња мрак!...

*

Хајмо, хајмо на Косово!...

То смо дужни оној крви,

Коју проли Милош први;

И са својих девет лава,

Коју проли старац Југ,

Да подмире врелом крвцом

Српском дому свети дуг...

Нас онамо чека слава,

Ка’ образа осветнике,

Као борце — који свете

Свог народа мученике....

На Косово!...

Ту је смака’

Нам Бајазит Цара Лака!...

 *

Хајмо, хајмо на Косово!...

Хајмо као сива јата,

Тврдо стојећ брат до брата,

Да пред црквом Грачаницом

Наш дигнемо громки пој:

„Хвалимо те, Вишњи Створче „

Што си дига’ народ свој!

Што си крјепком ти десницом,

О Видову новом мака’

Српству с чела — све трагове

Видовданског старог мрака!..“

На Косово!...

За свој спас,

Бог онамо Зове нас! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!...

Нашим вилам миловано;

Нашим гуслам опјевано,

Ка’ ни цигло друго поље

Гдје с’ јуначка лила крв;

Гдје Вук изда’ свога цара,

Вук најцрња људска стрв...

Ох! било би стопут’ боље,

Да се сјеме оне змије,

У утроби српске мајке

Ни зачело нигда није!...

На Косово!...

Ко издао? —

Траг се његов Ископао! —

*

Хајмо, хајмо на Косово!... Б

ог је с нами — а ми с њиме!

Хајмо, да нам српско име

Пред бијелим св’јетом сине,

Ка’ сунчани свјетли зрак!

Бог је с нами — а ми с Богом:

Он је могућ, он је јак;

Пред њим свака пакост гине;,

Свака сила пред њим прсне:

Хајмо с Богом! —

Бог је силан

Мртве душе да ускрсне!...

На Косово!...

„С нами Бог!...“

Вразим ћемо Сломит рог! —

"Нова Зета" Цетиње бр. 5  1889