Поздрав новом љету 1898

Поздрав новом љету 1898

Пјесма Ј. Сундечића

Поздрављам те, Ново љето...

Поздравља те стари борац:

Крвљу, срцем и старином

Кременити Црногорац;

Који ’но је запјевао

Сред великог преокрета:

Слози, браству и јединству,

Пред педесет дугих љета;

Па још пјева:... тврдо стоји, —

Уз припомоћ драгог Бога —

На бранику свега рода,

Милог рода Словенскога!...

Нити прогон, нити бједа,

Нит’ икаква напаст ина,

Не могоше потиснути

Овог вјерног Славству сина:

Да заносно он не врши

Дужност и свој дуг пресвети,

Гдје ни права и правице

Кивно тлачи злотвор клети;

Слабе силе;... ал’ велико

Срце њега вазда жари:

Домовина, прах и олтар,

Његове су душе чари!

За напредак и препород,

За просвјету и слободу—

До потребе, свој би живот

На жртвеник дао роду ...

Никада га за богаством

Понијела жудња није;

 Све, што жуди, јест: да срећа

Цио његов род огрије!...

Поздравља те, Ново љето,

Тај старина сједоглави,

С врућом жељом, да му будеш

Благодатно мајци Слави!

Да му она пред свијетом

Гордо дигне у вис чело,

И слободи славну химну

Грмне громко и весело;

Видећ’ како њене главе

Дају руке у заруке,

Уз присегу — да ће смагат’

Све препоне и све муке...

Видећ’ како њени синци

У загрљај брацки лете,

Да покају старе гр’јехе,

Да народни покор свете;

Да све мичу испред ногу,

Што им смета да се брате;

Да поведу једно коло,

Да с’ у једно јато сјате.------

Боже свети!... браћу сложи,

Часови су преозбиљни;

А душмани — оружани

Све до зуба — моћни, силни!...

С новим љетом, нову миса

Разбуди нам у њедрима:

Да је само Спас у слози

Свијем редом Славјанима!...

Поцјепане, завађене:

Да ће ласно враг нас скрушит’;

Да ће ласно за слободом

Свако чуство нам пригушит’;

И ка’ бучна поплавица

У вртлог нас завитљати,

Да нећемо у свијету

Ни за своје име знати! —

Боже благи!... уд’јели нам

Твоју помоћ, мудрост твоју,

Да се барјак наш с побједом

У свакоме вине боју:

За народа свог својине,

За крст часни, наша права,

За светиње пашег дома,

Да га слава овјенчава!...

У срца ни улиј снагу,

И даруј нам нове моћи,

Против наших супостата

Разузданом — бјесу, злоћи!...

Твој смо народ — помози нам,

Вишњи Оче! — у невољи;

Љубављу ни њедра зажди, —

Изведи пас па пут бољи!...

Отвори нам ума очи,

Отвори нам срца уши,

Да се свака брацка вражда

Међу браћом нав’јек сруши!...

Срамотно је, стидно, грубо,

Гледат’ браћу гдје се споре;

Па ка’ сљепи у тој борби,

Гдје туђинским сврхам’ дворе. —

О, Господе!.. ти нас тргни  

С вратолома — гдје стојимо,

Да се с њега при првому

Корачају не сломимо!...

Уздржи нас кр’јепком мишцом;

Твој смо народ — ти нас спаси

И у судби нашој — с нами,

Милостив се ти огласи...

Ох! учини, - да донесе

Ново љето нашем роду, —

С тврдом надом у будућност —

Нову срећу и слободу! — —

У Котору

“Луча” 1898