О доласку Њег. Кр. Височан. Књаза Бугарскога

О доласку Њег. Кр. Височан.

Књаза Бугарскога

Фердинанда I

у Црну Гору

26. јулија (7. августа) 1898.

Дигни вило данас из гробова

Два владара — оба великана:

Симеона лава бугарскога

И српскога силног цар-Душана;

На Балкану бивше славе наше,

Што ни као сјајна сунца сјаше!...

Изведи их на свештени Ловћен:

Свети Парнас словенскога Југа;

Свети олтар жртве за слободу

И врлога домољубног дуга:

Олтар, који проз вјекове дубе,

Као златно Спаског храма кубе.

Њихове им сврати погледове

На поднож’је Ловћена планине;

Ам’, гдје лежи убаво Цетиње,

Као миљак сред бујне милине:

На Цетиње — древне Спарте слику;

На Цетиње — свег Словенства дику...

Фердинандо Књаз Бугарске нове

Своме брату дође у походе —

Књаз-Николи — Црне Горе сину:

Да се браћа брацким свезам сроде

И зареку — своја бранит права,

Док је њима на рамену глава. —

Па ти Претци славам окићени,

И бесмрћа крунам крунисани:

Пред којима с’ његда Визант треса’,

Као листак тополе на грани,

И пошту им бјели свјет одава’

И њихова надмоћ’ја признава;

Ти Преткови нек успламте данас

Од радости и душевног слада,

У прежарком брацком загрљају

Гледећ своје насљеднике сада,

Гдје се љубе — као браћа права,

Коју чека поједнака слава;

Крјепко штитећ свој властити посјед

Самим Богом њима даровани....

Отет силом!... Ал’ јуначким мишцам

И жртвама опет овладани:

Ка’ баштинство из прастаре доби,

Да га тргну из чељусти злоби....

Зар ко данас, по истини има,

Светијега права народнога

На те земље?... сјем балканских круна

Које су их примиле од Бога:

Као дивну груду одабрану,

Израиљу своме обетану?... —

Сваком своја: — нами наша кућа;

Само сложно!... (заплећа имамо!...)

Што је туђе: — просто туђинима;

Али своје никому не дамо!...

Куда наше поведу нас Главе,

Да беремо с њима вјенце славе:

Свуд ћемо се на окупу наћи;

Поћ’ за њима у ватру и воду:

Без поштеде крви и живота,

За крст часни и нашу слободу....

Ох!... Бог душу не спасао тому:

Ко све роду не жртвова свому!...

А сад, вило!... из дубине срца

Ти умоли те блажене сјене,

Нек подигну у висину руке

И обрну пут небеса зјене;

Те молитвом Вишњем се утеку

И свесрдно свом Господу реку:

„Саваоте!... Господе народа,

„Спусти очи са прјестола свога,

„На два Књаза слогом загрљена,

„Молимо те ка’ свемогог Бога:

„С висине им благослови труде,

„Даруј њима, — што им срца жуде!...

„Опаши их вољом и прегнућем;

„Сједини их у мисли и цјели;

„Укрјепи им мишце и мачеве;

 „У срца им свог Духа усели:

„И к побједи кораке им води,

 „Гдје се жртве приносе слободи!...

„Недај, Створче, да их злотвор гњети

„На огњишту и њиховом прагу!...

„Против њизих и домова њиних

„Ти укроти сваку врашку снагу!...

„Твоја правда, да се свуда гласи:

„Ти, и Балкан, и Главе му спаси!..“ —

Ох! услиши милостиви Оче,

Ту молитву наших Великана!...

Ох, услиши!... заносно те просе

Сва племена Балканскијех грана!...

Балкан нами — а свакому своје:

Буд’ то воља свете воље Твоје!... —

На Цетињу              Ј. Сундечић

“Луча” 1898