Благо вами!

Благо вами!  

Из забавица Ј. Сундечића 

Аох, Данте и Петрарко!
Аох, Тасо врли!
Благо вами, — е сте давно
Били и помрли!...
Ви пјевасте љубав часну,
И св’јет вас је штова’;
С вами ваше миљенице,
У зв’језде је кова’....
Али данас није тако:
Св’јет је прави пако;
У врлине не вјерује,
Све поганством трује. —
Те си витез! — св’јету кажи,
Да невино љубиш;
Гракнуће ти: „Де, не лажи!...“
Викнут — да не трубиш!...
Па, гле! врага — и горега јада!
Беатриче, Леоноре, и Лауре наше,
(Прости Боже!) — и оне се сада
Од поштене љубавице плаше,...
Ти их данас не углави,
Да цв’јет можеш његовати,
Гојити га миловат га
И штедит га: — а не брати;
Но су оне друге ћуди,
Ка’ што кажу људи....
Ма да си им закла’ брата,
Без невоље и без рата:
Јабуке им дио прими,
Оне ће ти све алалит;
Не примиш ли?... (куку теби!)
У груд ће ти нож увалит. ——
Аох, Данте и Петрарко!
Аох, Тасо врли!
Благо вами, — е сте давно
Били и помрли:
Тек је свијет ‘вако,
Крено наопако!