По чем си ми?...

 

По чем си ми?... 

У око ми упри оком,
А подигни у вис чело: 
По чем си ми Србин? — збори;
Дај на ср’једу цигло дјело?...
Што си обал, — као бадањ;
Што си плоснат — као пладањ;
Што си тован — као ован;
Што си празан — као казан:
Зар по томе Србин ти си?...
Бож’ја вјера!... ниси ... ниси!—
Срб се кини, Срб се зноји,
Сваке шуше он с’ не боји,
Јаде сноси,
И сваком се не пригиње госи:
Но се бори,
И пламеном жаровитим гори....
Љуби слогу, браћу љуби:
А не звеца и не труби....
В’јеран својој капи,
В’јеран својој крви:
Тврд је као челик,
Па презире стрви. — —
Ил’ по томе Србин ти си:
 
Кад налијеш главу,
Па уз чашу кикоћеш
Душанову славу?...
Тврда вјера,— ни тад Србин ниси.
Вај! сјети се Косова,
Сјети српске неслоге,
И кнежеве здравице,
И издаје небоге:
Па не кричи! — молим те!...
Бит бљутавом блебетушом,
Бит звекастом клепетушом,
Дивљачки се разметати,
Кроз сва нита прометати,
Ко сам?... ја сам! — прчити се,
На бољега срчити се,
Србе, Српство довикиват,
Празновати и преживат:
То је ласно, —
Ама није поштено ни часно....
Амо с дјелом на ср’једу
С врлим дјелом амо;
Да си Србин — тад ћу ти
Вјеровати само!...
 
Ал’ док метеш — и док плетеш,
Чанјке лижеш — и бријеш, и стрижеш,
И по мутној води ловиш,
Сваком свецу скромно говиш,
С неприликам другујеш,
Јатакујеш, шурујеш,
Ногом копкаш
Кљуном цопкаш
Свако зрно — што ти баце,
И на штету свог рођеног браце,
Пењеш уши, буљиш очи,
Да што слухнеш ил’ назирнеш
Па да брже — тамо њима — пирнеш:
Јеси л’ Србин? — а да ну ми реци,
Бог ти тако и његови свеци!...
Ал’ ти, хуљо, ником земљу гледиш,
Кријеш образ, као крпа бл’једиш:
Хај, занаго! — немаш с чиме,
Осим буком — тарлабуком,
Да потврдиш дично српско име! —
 
Ј. Сундечић