Одисаји родитељскога срца

Одисаји родитељскога срца *)

 Пјесме Ј. Сундечића

 Побољела тица мала

Побољела тица мала,

Побољела, ој!

Пресн’јећена не скакуће,

Нит јој чујеш пој.

Перца јој се настршила,

А главицу, гле!

Под криоце нодавила:

Њу су муке зле

Обрвале ; — трепти сјетна:

Погинуће, јој!

Ох, помози добри Боже!

Ох, помози њој! —

И мој синак ка’ та тица

Болује ми, вај!

И мом синку, добри Боже,

Ти здрављице дај!

У немоћи пружи њему

Снасоносан л’јек;

He допусти да му млађан

Прекрати се в’јек ...

Грехота је да се струни

Таки зелен цв’јет;

Грехота је да мириса

Нe чује му св’јет----

Боже спаси малу тицу,

Њој поврати пој ’

Боже спаси и мог синка!

Спаси Боже мој!

Да процвјета и принесе

Ума богат плод,

Да му пјесме не пожели

Његов мили род!

У Котору, 18. Децембра 1883.

*) Под тијем насловом написао је наш сурадник г. Ј. Сундечић поводом тешкога боловања његова сина Пера, и међутијем случивше се изненадне грозне смрти његова сина Велимира 50 пјесама, и то у течају времена, од 1. Декембра п. год. до 20. Јануара тек. год., или до дана кад се и његов Перо преставио. Он нам је од тијех пјесама неколике уступио, које ћемо у „Црногорки” објелоданити. Чујемо да ће уцвијељени отац све те пјесме у једној књизи издати заједно са збирком пјесама његова Пера (60—70 комада), а од књиге чисти приход бићe намјењен скромноме споменику вишеименованијех његовијех синова, којих се је лишио у раступу од самијех 40 дана. У Котору ћe се састати нарочити одбор, који ћe се побринути о скупл,ању претплатника. Увјерени смо да ћe се наш народ у опће одазвати овом Сундечићеву подузећу, и тим поублажити његово жестоко уцвијељено срце, које пламти за народ, као што пламти за својом рођеном дјецом.

Уредништво „Црногорке“.