Добродошлица
о посјети Његовога Величанства краља Александра I.
Његовом
Височанству књазу Николи I. на Ђурђев-дан 1897.
Добро доша’, славни Краљу!
Славног брата да походиш,
Да му врнеш загрљаје,
Да се с њиме тврђе сродиш!...
Добро доша’ међу нас:
У слози је Србу спас!...
Дивно ли је погледати
Српског рода два Владара,
Да се љубе и милују
С пуном груди светог жара;
С нуном вјером, да ће Бог
Дароват’ им Духа свог,
Који ће их осјенити
И узвисит недогледно:
Да им свако за род дјело
Буде сретно и напредно....
Хоће Господ све им дат,
Да ка’ сунца буду сјат!...
Ка’ два сунца — српска сунца,
На српскога неба своду:
Да огрију и охрабре.
Челик-њедра српском роду,
Који чека да му тек
Од њих зене златни вјек.
Ох! имају с ким и су чим:
Свако срце за њих бије;
Њихова је мишца свака;
Сваком за њих крвца врије;
Сваки Србин даће све,
Кад устреба да се мре;
За крст часни, за слободу,
За огњишта своја света:
Да их тргну ма којему
Супостату испод пета....
Срб је готов с вами свуд
Изложити смрти груд!...
Уз припомоћ светог Ђурђа:
Запушиће аждајама
Ваша копља — кужни дисањ
Раширеним у жвалама;
Стјег ће ви се гордо вит’:
Побједа ће с вами бит!...
Живи Краљу !... Живи Књаже!...
Сви смо уз вас — сви смо с вами;
Покрај таких Соколова:
Благо дому! благо нами!...
Од Ловћена до Врачара,
Данас грми један глас:
„Живите нам Господари! —
Бог и ви сте Српству спас!“ —
Ј. Сундечић
"Луча" 1897.
Нема коментара:
Постави коментар