Радимо и знојимо се!

Радимо и знојимо се!

„Въ потъ лица твоего снъси хлъбъ, твой“ (Бытiя гл. III сх. 17.)

Кад је Господ осудио

Грешне људе на работу,

 Река’ им је — да ће јести

Хљеб у свога лица поту....

Гдје рад влада — нема глада,

А без рада — ко не страда?...

Зато трудом љебац стечен

Сам Бог с неба благосиље,

Па је слађи — но на свјету

Ичесово друго миље.......

Поред рада и работе:

Ничу чуда и дивоте. –

Поштен радник кад се зноји,

Кору хљеба да прибави —

Пред Вишњим је избранији,

Но великан у свој слави....

Достојанство раденика

Велика је људска дика. —

Пчела — која рад не мрзи,

Ни за часак нема станка;

Трут не тече — него ждере

Туђу муку без престанка:

Ал’ прождоре туђег труда,

Чека казан божјег суда! —

Да свак ради к’о што може.

Бивало би мање јада;

Свјет би мање помирао

Од невоље и од глада....

Рад је тежак — ал’ од радка,

И мала је биљка слатка. —

Рад'мо дакле — работа је

Часна, врла, Творцу мила;

Работа је у животу

Међу силам — прва сила....

Што работа не уради,

Нит’ се смогне, нит’ огради. —

 Све је радња — радила се:

Пером, иглом, ил’ полугом,

Са кичицом, или дљетом,

Са мотиком, шилом, плугом....

Рад је сваки узор в’јенац,

Ког не стиче никад лјенац. —

Рад’мо дакле без разлике:

Чина, стања, положаја;

Ко не ради лишава се

Благородна задисаја....

Работник је племић прави;

Јер свог Бога радом слави....

Он Господњу вољу врши:

Једе крушац свој у зноју;

Па уз радњу — кад још љуби

Људе — приснву браћу своју —

Угодник је прави тада

Тог — који је за-њ пострада. —

Рад,мо, рад’мо: — работа је

Часна, врла, Створцу мила;

Работа је у животу

Међу силам’ — прва сила....

Гдје рад влада — нема глада;

А без рада — ко не страда?...

Котор,    Велике седмице 1897.    Ј. Сундечић

“Луча” 1896.