уторак, 3. март 2020.

Радимо и знојимо се!




Радимо и знојимо се!

Въ потъ лица твоего снъси хлъбъ, твой“ (Бытiя гл. III сх. 17.)

Кад је Господ осудио
Грешне људе на работу,
 Рекаим једа ће јести
Хљеб у свога лица поту....
Гдје рад владанема глада,
А без радако не страда?...

Зато трудом љебац стечен
Сам Бог с неба благосиље,
Па је слађино на свјету
Ичесово друго миље.......
Поред рада и работе:
Ничу чуда и дивоте. –

Поштен радник кад се зноји,
Кору хљеба да прибави
Пред Вишњим је избранији,
Но великан у свој слави....
Достојанство раденика
Велика је људска дика. —

Пчелакоја рад не мрзи,
Ни за часак нема станка;
Трут не теченего ждере
Туђу муку без престанка:
Алпрождоре туђег труда,
Чека казан божјег суда! —

Да свак ради ко што може.
Бивало би мање јада;
Свјет би мање помирао
Од невоље и од глада....
Рад је тежакалод радка,
И мала је биљка слатка. —

Рад'мо даклеработа је
Часна, врла, Творцу мила;
Работа је у животу
Међу силампрва сила....
Што работа не уради,
Нитсе смогне, нитогради. —

 Све је радњарадила се:
Пером, иглом, илполугом,
Са кичицом, или дљетом,
Са мотиком, шилом, плугом....
Рад је сваки узор вјенац,
Ког не стиче никад лјенац. —

Радмо дакле без разлике:
Чина, стања, положаја;
Ко не ради лишава се
Благородна задисаја....
Работник је племић прави;
Јер свог Бога радом слави....

Он Господњу вољу врши:
Једе крушац свој у зноју;
Па уз радњукад још љуби
Људеприснву браћу своју
Угодник је прави тада
Тогкоји је за-њ пострада. —

Рад,мо, радмо: — работа је
Часна, врла, Створцу мила;
Работа је у животу
Међу силам’ — прва сила....
Гдје рад владанема глада;
А без радако не страда?...

Котор,    Велике седмице 1897.    Ј. Сундечић


“Луча” 1896.





Нема коментара:

Постави коментар