Прерадостном приликом СВЕЧАНОГА КРШТЕЊА Кнежевне Љубице-Зорке Петровића Његош

 

Прерадостном приликом

СВЕЧАНОГА КРШТЕЊА

Кнежевне

Љубице-Зорке Петровића Његош

на дан светога Саве србскога

1865.

 

Слави Србство данас славу

Светитеља народнога,

 Слави светог отца Саву

Бож’јим чудам предивнora;

Слави дивна угодника,

Свог у Бога заступника.

 

Ал’ Србине испењи се

На врхове Црној Гори,

И очима увјери се –

Па свуд казуј, причај, збори:

Како слави славе равне

Није од доби било давне,

 

А над славу на Цетињу

Данас - на дан свеца свога,

Која јекти к мору сињу

С овог бр’jeгa убавога,

Да одјекне к свакој страни

Куд се мајка Слава брани. –

 

Ту се крсти првјеница,

Мило чедо пуно чара,

Прва њежна љубичица

Црногорских господар:

Кез-НИКОЛЕ десна крила

И МИЛЕНЕ узор мила.

 

Кум кумује чеду Тому

Опет једна св’јетла глава,

Кнез МИХАЈИЛ роду свому,

Свому роду — понос, слава:

У наручје чедо прима,

Своје чедо у Њем има;

 

А ЈУЛИЈА сјајног рода,

Срећном чеду нова мати,

За украшај тога года,

Опремила дар богати,

Као залог – залог прави

Своје к чеду Том љубави. –

 

Кликуј даклен сваки брате,

Што с’ род с’ родом ‘вако срађа;

Кад се наше главе јате,

Удес нам се препорађа:

Јер у слоги нашој стоји,

Да будемо у свом своји. –

 

А ти србски свети Саво,

Свој с небеса род назири,

И с Богом га – наша славо –

За гp’jехове старе мири:

Проси правду, милост проси

Да нах помоћ с неба роси! –

 

Проси браћи љубав, слогy,

Из њих живот да им зене;

Пак с’ утеци нашем Богу.

Премилостив да с’ окрене

Оком својих одозгора,

На кнежевска оба Двора!

 

Да Младенцу и Отцима

Свој благослов удијели,

Да се може дуго с Њима

Наш радоват народ ц'jели,

Који из те свезе чека

Својих ранам спасна л’јека! –

 

J. Сундeчић