Златни Прaг

 

Златни Прaг

 

Праже, златни Праже

На Влтави бајној,

Столицо пресвјетла

У Чекиjи славној.

 

Венецио славска

С дивних успомена,

Из твојијех златних

И кобних времена.

 

Све у теби блиста;

Свакој твојој ст’јени,

Драги камен једва

Равна се у цјени.

 

А ни сунце жарко

Тако се не зрца,

Ко у синцим твојим

Дар ума и срца,

 

Којим ће те Праже,

Опета позлатит,

И твоју ти сјајност

Првашњу повратит,

 

Коју ти је злобом

Њемца душманина,

Дуго доби густа

Облагала тмина.

 

Од несрећна дана

На Бијелој гори,

Тебе с Ческом туђин

Хтједе да обори;

 

Да прометне племе

Ческо у неплеме;

Да с именом ческим

Ческо утре сјеме.

 

Ал’ му се на празно

Сва хитрост и сила,

Код сивијех ческих

Соколова збиља.

 

Спомен Жижке, Хуса

Спомен Пођебрада,

Жарио је силно

Твоја чеда млада.

 

Она су још жива;

Жив си с њима и ти

и Ческа ће жива

Вазда и в’јек бити.

 

Док у циглом Чеху

И кап крви врије.

Вр’jет ће за те Праже,

И за спас Чехије,

 

Која само може

Бит срећна и јака,

Под заставом чecкor

Лава дворепака. –

 

J. Сундечић