На Крфу

 

На Крфу

у октобру 1869.

 

Кан сузо, горка сузо,

И на овај грчки крај,

Гђe c’ под јужним благим небом

Сав природе блиста сјај; -

 

Ал’ гђе туђе господарство

Разтровало сваку груд,

И у грчким синовима

Изм’јенило стару ћуд:

 

Те погледа сваки саде

На тобожњу златну доб,

Јадикујућ што богатој

Англи није и сад роб,

 

Kо Жидови из пустиње

Кад дизaxy љути вaj,

Ц’јенећ да су у Мисиру

Оставили земни рај. —

 

А главари од Морије,

Црн им мозак! црна ум!

Братској мржњи и нескладу

Проваљују широк друм.

 

Себичњаци... држе брата

Ко некакав туђи сој;

Ко да Јонац Еленину

Није присни, није свој. —

 

Они грде у прcима

Доморођа свети жар;

Ови дому и народу

Принашају страшан квар.

 

Они викли робовању,

Тег им јарма посто лак;

Ови сјели на госпоство

Па је ништо прам њих свак.

 

Ах подлости! ах гордости!

Ах неслого! - пуст ви траг!

Ви сте сестре близинице;

Ви сте људству грозан враг....

 

Ви и у мом роду доста

Поджижете љута зла,

Нит му, авај! допуштате

Подигнути главу с тла. –

 

Кани сузо, горка сузо,

И на овај грчки крај,

Гђе спод јужним благим небом

Сав природе блиста сјај;

 

Али срце, који љуби

Слободицу и дом свој;

Мора силно уздахнути

И завапит сјетно: “јој!”

 

Гђе год спази да се не зна

Штоват своје мимо све;

Штоват братац као братац,

Мрзећ оног, тко га тре;

 

Mа нас какве жртве стало,

Тако чуство, ц’јена та:

До слободе сјајна врха

Тек кроз муке стић’ се да. –

 

J. Сундечић