Не дајмо се!...

Не дајмо се!...

Не дајмо се!...док нам топле крви

Цигло капца по жилама мили,

Но свак настој нека буде први,

Кад је нужда одупр’јет се сили,

Која грози да нам злобно смрви

Сам аманет народности, или

Да напр’јетку, ком смо већ потекли,

Буде кланац  да га не би стекли. —

Не дајмо се!... синови смо славе,

Кр’јепка срца, прем млађане снаге:

Што нас већма противници даве,

Противници народности драге,

Срчаније још такове лаве

Сусретајмо, и на наше враге

Оборимо и стр’јелу и грома,

Рад’ обране имена и дома. —

Не дајмо се!...удес вјечан није;

Био гвозден ма буди колико,

Није вјечан. — Кашње или прије,

Цвјеће цвати, куд бјеше понико

Трн и коров да се по њем’ вије

Кивна гуја, а не други нико. —

Удес мјења; али што нас тиште

Више боли, сталност виша с’ иште. —

Не дајмо се!...овај израз сами

Поставимо на заставу света,

Па душманин нек се онда мами,

Нека рига и жуч своју клету:

Аја! неће одпрвати нами,

Нити нашем к будућности лету…

Бог је реко да се утре злоба,

Да се и ми дигнемо из гроба. —