Радимо и знојимо
се!
„Въ потъ лица твоего снъси хлъбъ, твой“
(Бытiя гл.
III сх. 17.)
Кад је Господ
осудио
Грешне људе на
работу,
Река’ им је — да ће јести
Хљеб у свога
лица
поту....
Гдје рад влада — нема глада,
А без рада — ко не страда?...
Зато трудом љебац
стечен
Сам Бог с
неба
благосиље,
Па је слађи — но на свјету
Ичесово друго миље.......
Поред рада и
работе:
Ничу чуда и
дивоте. –
Поштен радник кад
се
зноји,
Кору хљеба да
прибави —
Пред Вишњим је
избранији,
Но великан у
свој
слави....
Достојанство раденика
Велика је људска
дика. —
Пчела — која рад
не
мрзи,
Ни за часак
нема
станка;
Трут не тече — него ждере
Туђу муку без
престанка:
Ал’ прождоре туђег труда,
Чека казан божјег
суда! —
Да свак ради
к’о што може.
Бивало би мање
јада;
Свјет би мање
помирао
Од невоље и
од
глада....
Рад је тежак — ал’ од радка,
И мала је
биљка
слатка. —
Рад'мо дакле — работа је
Часна, врла,
Творцу
мила;
Работа је у
животу
Међу силам
— прва
сила....
Што работа не
уради,
Нит’ се смогне, нит’ огради.
—
Све је радња — радила се:
Пером, иглом,
ил’ полугом,
Са кичицом,
или
дљетом,
Са мотиком,
шилом, плугом....
Рад је сваки
узор
в’јенац,
Ког не стиче
никад
лјенац. —
Рад’мо дакле
без
разлике:
Чина, стања,
положаја;
Ко не ради
лишава
се
Благородна задисаја....
Работник је племић
прави;
Јер свог Бога
радом
слави....
Он Господњу вољу врши:
Једе крушац свој
у
зноју;
Па уз радњу — кад још љуби
Људе — приснву браћу
своју —
Угодник је прави
тада
Тог — који је
за-њ пострада. —
Рад,мо,
рад’мо: — работа је
Часна, врла,
Створцу
мила;
Работа је у
животу
Међу силам’
— прва
сила....
Гдје рад влада — нема глада;
А без рада — ко не страда?...
Котор, Велике седмице
1897. Ј.
Сундечић
