Полазећи с Цетиња на пут Њезина Свјетлост КНЕГИЊА ДАРИНКА ДАНИЛОВА

СОНЕТ ЗА АЛБУМ

Полазећи с Цетиња на пут

Њезина Свјетлост

КНЕГИЊА ДАРИНКА ДАНИЛОВА

У новембру

1864.

Пази небо, ведро небо пази.

Како сладка обузме га туга

Кад с обзорја Даница му слази,

Његов накит и његова друга;

А кад опет јави се на стази

Поносита небеснога круга,

Сјетовање махом одилази

Радост сваки пренапуни уга. –

О Кнегињо! Црној-гори Ти си

Та Даница и предрага мати.

Којом она дичи се и виси.

Данас сладко за тобом сјетује:

Сутра јој се опет здраво врати:

Радост њена св’јетом одјекује. –

Најдубљим штовањем и оданошћy

J. Сундечић