Златни Прaг
Праже, златни Праже
На Влтави бајној,
Столицо пресвјетла
У Чекиjи славној.
Венецио славска
С дивних успомена,
Из твојијех златних
И кобних времена.
Све у теби блиста;
Свакој твојој ст’јени,
Драги камен једва
Равна се у цјени.
А ни сунце жарко
Тако се не зрца,
Ко у синцим твојим
Дар ума и срца,
Којим ће те Праже,
Опета позлатит,
И твоју ти сјајност
Првашњу повратит,
Коју ти је злобом
Њемца душманина,
Дуго доби густа
Облагала тмина.
Од несрећна дана
На Бијелој гори,
Тебе с Ческом туђин
Хтједе да обори;
Да прометне племе
Ческо у неплеме;
Да с именом ческим
Ческо утре сјеме.
Ал’ му се на празно
Сва хитрост и сила,
Код сивијех ческих
Соколова збиља.
Спомен Жижке, Хуса
Спомен Пођебрада,
Жарио је силно
Твоја чеда млада.
Она су још жива;
Жив си с њима и ти
и Ческа ће
жива
Вазда и
в’јек бити.
Док у
циглом Чеху
И кап
крви врије.
Вр’jет
ће за
те Праже,
И за
спас Чехије,
Која само може
Бит срећна и јака,
Под заставом чecкor
Лава дворепака. –
J. Сундечић
