Славна смрт сердара Тура Пламенца

Славна смрт сердара Тура Пламенца

(Уломак из Црногорско-турског рата од год. 1862.)

Турска сила навалила

Црне Горе на тиморе,

За које се Црногорци

К'о за свете храме боре,

Да их душман не оскврни,

Душман злобни, душман црни! –

Против десет један стоји,

Па с те силе још не боји;

Heг' јунаштвом силу срета,

Њој задаје триста бједа,

И слободу - благо свјета –

Клетим ногам'тлачит не да....

Ох слободу! - тисућ пута

Сву у крви окупану,

И из циглог овог кута

Словенскога непрогнату.

У том боју страшну весма

Премучати несмје пјесма,

Чин јуначки вр'један славе

Што учини мрки лаве:

А на углед своме роду

Да га сјећа с каквом части

Борцу треба увјек пасти,

За крст часни и слободу. –

Припрема се сила пуста,

Да кано ти туча густа

Груне на то

Врло јато

Соколова

Од вјекова

Што на Грабу*) кланце чува,

Хаметице да их згрува. –

Мирко соко над соколим’

Пази силу, птице реда

По стјенама мрким, голим,

Да гујама напрјед не да:

И сокола једног меће,

Гдје погиба понајвеће

Грози пр'jети

Да ће стр'jети

Све што писне или лане,

Све што њојзи на пут стане.

А тај соко поуздани

Од пламена име носи

Пламен име пламен срце,

Каквој сили непркоси ?...

Свјет ће б'jели пустат на се

Док му с’ моћи неугасе

Камол” турске Tмуше неће,

У сто пута да су већи;

„Ево — рекну — чисто знадем,

„Да ћу овдје данас пасти

„То сам дужан отаџбини,

„То сам дужан својој части...

„То ја — могу: — то ће и бити,

„Иза живе моје главе

„Неће злотвор придобити! —

Па за отпор спреми дружбу

Да оврши сјајну службу...

Час већ стиг'о - душман диг'о

Силу клету на освету;

Па најжешће тамо јури,

Да све сруши - све растури,

Гђе-но Туро војевода

Дични синак свога рода,

Са својими Црничани

Повјерено мјесто брани. -

Пет стотина мрки лава

Дочекује и одбија

Дивље пусте нападаје

Од пет хиљад љутих змија...

Пушка пушци, а топ тoпy

Издушити часа неда;

Од дима се облак диг'о,

Пр'ијечи оку да прогледа;

Вика стоји убојника,

Писка стоји рањеника;

Нож о сабљу креше снажно

Брани борац

Црногорац

Повј'ерено мјесто важно

Од умора од крешева

Јунацима сучy njене,

Унаоко' сву облила,

Крв јуначка оштре стијене:

Ал' соколи викли боју

Још на своме мјесту стоју;

Стоју стоју...

Нит се боју. -

Heг' навала снаге јаче

Мања мора да уступи

Кад помамним својим зором

На њу сукне и накрупи

И Турово друштво најзад

Ста' пред силом у'змицати,

Али Сердар дух негуби,

Нег у л'јеву барјак лати

А десницом нож потеже

Викнув да се бр'јег разл' јеже:

„Куда, жене, куд бјежите!...

„Срамно живјет зар волите!... „

”Тко је јунак хајде за мном,

„Нека славно гине самном!...”

Чим оваки поклич громки,

У јунацим’ срце згрија:

Вратише се поклаше се

Жешћом ватром негли прија...

Туро први,

Ту се крви;

Koгa cpeтe,

Toгa мeтe...

A момци му истом творе,

Ko шпapтaнци сви се боре,

Те опором унатраге

Сузбијају своје враге...

Туро коље

Још и боље;

Нож му с’јева

Крв прољева:

Њем' и њег'вим јунацима,

Рек' би срећа дас’ осмјева

Али судба, горка судба

Уписала црно слово

Пуче пушка од душман'а,

Пуче клета.... а олово

Туру згоди усред б'јела

Јуначкога ведра чела:

Ах на мјесту мртав оста

Њем истином слутња поста. –

Паде витез - ал' освећен

Мишицама браће врле;

Паде - главу окитивши

В’јенцем славе неумрле;

Паде за крст и слободу

Паде на част своме роду

Вјечна књиго златним словим

Овај храбри чин накити,

Да узмогне кроз вјекове

Јунацима изглед бити:

Храбра срца вјере сталне,

И на смртим смрти хвалне.

*) Граб је један добар саxат далеко на југоистоку од Ријеке.

J. Сундечић

О доласку Њег. Кр. Височан. Књаза Бугарскога

О доласку Њег. Кр. Височан.

Књаза Бугарскога

Фердинанда I

у Црну Гору

26. јулија (7. августа) 1898.

Дигни вило данас из гробова

Два владара — оба великана:

Симеона лава бугарскога

И српскога силног цар-Душана;

На Балкану бивше славе наше,

Што ни као сјајна сунца сјаше!...

Изведи их на свештени Ловћен:

Свети Парнас словенскога Југа;

Свети олтар жртве за слободу

И врлога домољубног дуга:

Олтар, који проз вјекове дубе,

Као златно Спаског храма кубе.

Њихове им сврати погледове

На поднож’је Ловћена планине;

Ам’, гдје лежи убаво Цетиње,

Као миљак сред бујне милине:

На Цетиње — древне Спарте слику;

На Цетиње — свег Словенства дику...

Фердинандо Књаз Бугарске нове

Своме брату дође у походе —

Књаз-Николи — Црне Горе сину:

Да се браћа брацким свезам сроде

И зареку — своја бранит права,

Док је њима на рамену глава. —

Па ти Претци славам окићени,

И бесмрћа крунам крунисани:

Пред којима с’ његда Визант треса’,

Као листак тополе на грани,

И пошту им бјели свјет одава’

И њихова надмоћ’ја признава;

Ти Преткови нек успламте данас

Од радости и душевног слада,

У прежарком брацком загрљају

Гледећ своје насљеднике сада,

Гдје се љубе — као браћа права,

Коју чека поједнака слава;

Крјепко штитећ свој властити посјед

Самим Богом њима даровани....

Отет силом!... Ал’ јуначким мишцам

И жртвама опет овладани:

Ка’ баштинство из прастаре доби,

Да га тргну из чељусти злоби....

Зар ко данас, по истини има,

Светијега права народнога

На те земље?... сјем балканских круна

Које су их примиле од Бога:

Као дивну груду одабрану,

Израиљу своме обетану?... —

Сваком своја: — нами наша кућа;

Само сложно!... (заплећа имамо!...)

Што је туђе: — просто туђинима;

Али своје никому не дамо!...

Куда наше поведу нас Главе,

Да беремо с њима вјенце славе:

Свуд ћемо се на окупу наћи;

Поћ’ за њима у ватру и воду:

Без поштеде крви и живота,

За крст часни и нашу слободу....

Ох!... Бог душу не спасао тому:

Ко све роду не жртвова свому!...

А сад, вило!... из дубине срца

Ти умоли те блажене сјене,

Нек подигну у висину руке

И обрну пут небеса зјене;

Те молитвом Вишњем се утеку

И свесрдно свом Господу реку:

„Саваоте!... Господе народа,

„Спусти очи са прјестола свога,

„На два Књаза слогом загрљена,

„Молимо те ка’ свемогог Бога:

„С висине им благослови труде,

„Даруј њима, — што им срца жуде!...

„Опаши их вољом и прегнућем;

„Сједини их у мисли и цјели;

„Укрјепи им мишце и мачеве;

 „У срца им свог Духа усели:

„И к побједи кораке им води,

 „Гдје се жртве приносе слободи!...

„Недај, Створче, да их злотвор гњети

„На огњишту и њиховом прагу!...

„Против њизих и домова њиних

„Ти укроти сваку врашку снагу!...

„Твоја правда, да се свуда гласи:

„Ти, и Балкан, и Главе му спаси!..“ —

Ох! услиши милостиви Оче,

Ту молитву наших Великана!...

Ох, услиши!... заносно те просе

Сва племена Балканскијех грана!...

Балкан нами — а свакому своје:

Буд’ то воља свете воље Твоје!... —

На Цетињу              Ј. Сундечић

“Луча” 1898

Поздрав новом љету 1898

Поздрав новом љету 1898

Пјесма Ј. Сундечића

Поздрављам те, Ново љето...

Поздравља те стари борац:

Крвљу, срцем и старином

Кременити Црногорац;

Који ’но је запјевао

Сред великог преокрета:

Слози, браству и јединству,

Пред педесет дугих љета;

Па још пјева:... тврдо стоји, —

Уз припомоћ драгог Бога —

На бранику свега рода,

Милог рода Словенскога!...

Нити прогон, нити бједа,

Нит’ икаква напаст ина,

Не могоше потиснути

Овог вјерног Славству сина:

Да заносно он не врши

Дужност и свој дуг пресвети,

Гдје ни права и правице

Кивно тлачи злотвор клети;

Слабе силе;... ал’ велико

Срце њега вазда жари:

Домовина, прах и олтар,

Његове су душе чари!

За напредак и препород,

За просвјету и слободу—

До потребе, свој би живот

На жртвеник дао роду ...

Никада га за богаством

Понијела жудња није;

 Све, што жуди, јест: да срећа

Цио његов род огрије!...

Поздравља те, Ново љето,

Тај старина сједоглави,

С врућом жељом, да му будеш

Благодатно мајци Слави!

Да му она пред свијетом

Гордо дигне у вис чело,

И слободи славну химну

Грмне громко и весело;

Видећ’ како њене главе

Дају руке у заруке,

Уз присегу — да ће смагат’

Све препоне и све муке...

Видећ’ како њени синци

У загрљај брацки лете,

Да покају старе гр’јехе,

Да народни покор свете;

Да све мичу испред ногу,

Што им смета да се брате;

Да поведу једно коло,

Да с’ у једно јато сјате.------

Боже свети!... браћу сложи,

Часови су преозбиљни;

А душмани — оружани

Све до зуба — моћни, силни!...

С новим љетом, нову миса

Разбуди нам у њедрима:

Да је само Спас у слози

Свијем редом Славјанима!...

Поцјепане, завађене:

Да ће ласно враг нас скрушит’;

Да ће ласно за слободом

Свако чуство нам пригушит’;

И ка’ бучна поплавица

У вртлог нас завитљати,

Да нећемо у свијету

Ни за своје име знати! —

Боже благи!... уд’јели нам

Твоју помоћ, мудрост твоју,

Да се барјак наш с побједом

У свакоме вине боју:

За народа свог својине,

За крст часни, наша права,

За светиње пашег дома,

Да га слава овјенчава!...

У срца ни улиј снагу,

И даруј нам нове моћи,

Против наших супостата

Разузданом — бјесу, злоћи!...

Твој смо народ — помози нам,

Вишњи Оче! — у невољи;

Љубављу ни њедра зажди, —

Изведи пас па пут бољи!...

Отвори нам ума очи,

Отвори нам срца уши,

Да се свака брацка вражда

Међу браћом нав’јек сруши!...

Срамотно је, стидно, грубо,

Гледат’ браћу гдје се споре;

Па ка’ сљепи у тој борби,

Гдје туђинским сврхам’ дворе. —

О, Господе!.. ти нас тргни  

С вратолома — гдје стојимо,

Да се с њега при првому

Корачају не сломимо!...

Уздржи нас кр’јепком мишцом;

Твој смо народ — ти нас спаси

И у судби нашој — с нами,

Милостив се ти огласи...

Ох! учини, - да донесе

Ново љето нашем роду, —

С тврдом надом у будућност —

Нову срећу и слободу! — —

У Котору

“Луча” 1898