Узклик Дечанскому

Узклик Дечанскому*)

Хај Дечански, света главо!

Душан-цара родитељу!

Српска дико, српска славо!

Дивни српски Светитељу!

Око твоје спусти с неба

На невоље твога рода:

Роду твоме помоћ треба,

Треба спас му и слобода!

Млого можеш ти код Бога:

Пред пријесто’ његов пани;

Па за срећу рода свога,

Ту од срца свег узда’ни -

Заплачи се, - Богу реци:

„О Господе вишњи, јаки!

Слово правде, дај! изреци:

Сруши јарам тај опаки,

Који народ мој притиска

Дугих скоро пет вјекова;

У грлу му душу стиска …

Ти си Боже, Бог богова:

Недај мраку, недај злости,

Да над твојим пуком влада;

Сгр’јешио је: ти му прости,

Па нек злоба и мрак пада! …

Нек се крста моћ учврсти:

Младе силе нек процвату;

Међусобне све чегрсти,

Нек опрашта брат свом брату!....

Једним духом, једном снагом

Нек се они скупа крећу;

Па нек своме дому драгом,

С Тобом Боже, - теку срећу!

А њихове главе нека

Дух Душанов руководи,

Док сваколик - с мора  к мору -

Мој се народ препороди! …

У то име, добри Боже,

Благослова даруј свога,

Сваком дјелу и подхвату

Тих синова рода могą! …”

Хај Дечански, света главо!

Душан-цара родитељу!

Српска дико, српска славо!

Српски дивни Светитељу!

Тако, тако, Богу реци,

Ти се за нас њем’ утеци;

А ми ћемо за слободу

Све жртвоват милом роду! -

*) Декламовао на Дан светога Стефана Дечанскога т.г. цетињски учитељ г. Гавро Пешић на првом јавном вечерњем предавању, које на Цетињу приређује одбор српске Омладине.

"Црногорка" бр. 18-19  1871. год.