понедељак, 10. фебруар 2014.

Један глас у своје вријеме





Један глас у своје вријеме

       “Ко не држи брата за брата;
          тај ће туђина за господара”.
                                      (Нар. посл)


Та зашто толик
Раздор и рат?...
Зар Србин није
Хрвату брат?....
Зар Хрват, Србе,
Није ти свој?
Зар није присни
Он братац твој? –
Куда сте тргли,
Ђе ви је ум?...
Умету вашем
Тај води друм,
Којим ви тако
Наглите сад,
На ком вас може
Црн снаћи јад. –
Ил’ ви је мален
На врату тег?
Ил’  ви је лаган
На груди брег?
Ил’  сити н’јесте
Туђега зла?
Ил’  ви се неће
С прложна тла?
Ил’  за будућност
Не вре ви крв?
Ил’  вас не гризе
Сав’јести црв?
Ил’  домољубља
Изда’  вас жар?
Ил’  ви је игра
Народна ствар? –
Гледа вас мрки
Душамнин клет;
Гледа вас цјео
Поштени св’јет;
Душману расте
Од мила груд;
Свијет вам строги
Изриче суд. –
Мртвога слова
Ман’те се већ;
Зље ће ви оно
Слободу стећ!...
Покојним крунам
Не руш’те  мир,
Покојним сјенкам
Не трујте пир!...
Слога је вами
Једини спас,
И моћан оклоп
И дичан крас;
А удружене
Силе и рад;
Тек могу створит
Живот ви млад. –
Гле, - продор зјаје
Ка’  пака пуст,
Изнад нас облак
Свио се густ;
Несложним нами
Ах! То је гроб;
Ми смо му вјечно
Пл’јено и роб! –
На дивној земљи
Ђе ни је стан,
Дје л’ ни је први
Сјевнуо дан;
Свака је груда
И сваки кам,
Једнако-правно
Баштинство нам. –
„Завичај – рец’мо –
Твој је ка мој!”
- Па одма сваки
Престаје бој…..
- Још рец’мо:”Брату
Раван је брат!”
- Престаје одма
И сваки рат…….
Народност  једних
Другим је цв’јет
Обе су нами
Талисман свет!....
- Рецимо и то,
Па таки склад;
Мора нам срећом
Уродит тад. –
Тад ће ни сјетна
Одахнут груд,
Бог ће нам опћи
Наспорит труд;
Све ће ни цвасти,
Напретку тећ,
Док и ми смјело
Могнемо рећ:
„Спашен је мили
Наш сродни праг,
Њега нам више
Не плеше враг;
Туђин му ….
Престао бит,
Па сад нас барјак
Над њим ће с’ вит!” –
Де, браћо драга,
Преклињем вас!
До самог неба
Дижем свој глас:
На саблаз свјету
Престан’мо бит!
Престан’мо отров
Свог гњева лит!....
Така срамота
Грди нам част,
А чврсти туђу
Над нами власт. –
Ка’ орли сиви
Развијмо лет;
Ко неће мира,
Тај био клет!...
Нашијем гранам
Један је крек;
Нашијем ранам
Један је л’јек;
Гасимо огањ
Паклени тај!
У својој кући
Стварајмо рај!
Немојмо вразим
Биват на см’јех!
Безумље тако
Смртан је гр’јех. –
Био ко био,
Јари ли плам?....
Тај се у пламу
Спржио сам! –
Христови ми смо;
Чујмо му глас;
Љубављу светом
Он спаја нас;
Пољупцом сваки
Свршимо спор;
Р’јеч  буд’  нам брацка,
Буд’  брацки твор!
То ишту од нас
Образ и Бог;
То од нас иште
Спас рода свог. –

На Цетињу, на Пантелин-дан  1879


Глас Црногорца   04-VIII-1879



                                                                                                                              

Нема коментара:

Постави коментар