Један глас у своје вријеме

Један глас у своје вријеме

       “Ко не држи брата за брата;

          тај ће туђина за господара”.

                                      (Нар. посл)

Та зашто толик

Раздор и рат?...

Зар Србин није

Хрвату брат?....

Зар Хрват, Србе,

Није ти свој?

Зар није присни

Он братац твој? –

Куда сте тргли,

Ђе ви је ум?...

Умету вашем

Тај води друм,

Којим ви тако

Наглите сад,

На ком вас може

Црн снаћи јад. –

Ил’ ви је мален

На врату тег?

Ил’  ви је лаган

На груди брег?

Ил’  сити н’јесте

Туђега зла?

Ил’  ви се неће

С прложна тла?

Ил’  за будућност

Не вре ви крв?

Ил’  вас не гризе

Сав’јести црв?

Ил’  домољубља

Изда’  вас жар?

Ил’  ви је игра

Народна ствар? –

Гледа вас мрки

Душамнин клет;

Гледа вас цјео

Поштени св’јет;

Душману расте

Од мила груд;

Свијет вам строги

Изриче суд. –

Мртвога слова

Ман’те се већ;

Зље ће ви оно

Слободу стећ!...

Покојним крунам

Не руш’те  мир,

Покојним сјенкам

Не трујте пир!...

Слога је вами

Једини спас,

И моћан оклоп

И дичан крас;

А удружене

Силе и рад;

Тек могу створит

Живот ви млад. –

Гле, - продор зјаје

Ка’  пака пуст,

Изнад нас облак

Свио се густ;

Несложним нами

Ах! То је гроб;

Ми смо му вјечно

Пл’јено и роб! –

На дивној земљи

Ђе ни је стан,

Дје л’ ни је први

Сјевнуо дан;

Свака је груда

И сваки кам,

Једнако-правно

Баштинство нам. –

„Завичај – рец’мо –

Твој је ка мој!”

- Па одма сваки

Престаје бој…..

- Још рец’мо:”Брату

Раван је брат!”

- Престаје одма

И сваки рат…….

Народност  једних

Другим је цв’јет

Обе су нами

Талисман свет!....

- Рецимо и то,

Па таки склад;

Мора нам срећом

Уродит тад. –

Тад ће ни сјетна

Одахнут груд,

Бог ће нам опћи

Наспорит труд;

Све ће ни цвасти,

Напретку тећ,

Док и ми смјело

Могнемо рећ:

„Спашен је мили

Наш сродни праг,

Њега нам више

Не плеше враг;

Туђин му ….

Престао бит,

Па сад нас барјак

Над њим ће с’ вит!” –

Де, браћо драга,

Преклињем вас!

До самог неба

Дижем свој глас:

На саблаз свјету

Престан’мо бит!

Престан’мо отров

Свог гњева лит!....

Така срамота

Грди нам част,

А чврсти туђу

Над нами власт. –

Ка’ орли сиви

Развијмо лет;

Ко неће мира,

Тај био клет!...

Нашијем гранам

Један је крек;

Нашијем ранам

Један је л’јек;

Гасимо огањ

Паклени тај!

У својој кући

Стварајмо рај!

Немојмо вразим

Биват на см’јех!

Безумље тако

Смртан је гр’јех. –

Био ко био,

Јари ли плам?....

Тај се у пламу

Спржио сам! –

Христови ми смо;

Чујмо му глас;

Љубављу светом

Он спаја нас;

Пољупцом сваки

Свршимо спор;

Р’јеч  буд’  нам брацка,

Буд’  брацки твор!

То ишту од нас

Образ и Бог;

То од нас иште

Спас рода свог. –

На Цетињу, на Пантелин-дан  1879

Глас Црногорца   04-VIII-1879