На гробу Мирка Петровића Његоша

На гробу

Мирка Петровића Његоша

Великог Војводе Граховачког

итд.

Пјесма Ј. Сундечића

Био Мирко, био мишца десна,

Бритка сабља био роду свом;

Орио се на душмана б’јесна,

Као с неба убојити гром.

Од ока му, од имена сама

Бојао се и стрепио враг;

Јер му срце пуно давор-плама

Затекло се ископати траг.

Еј Граховче! еј немањи славом

Ма на св’јету гдје се лила крв!

Од Косова  је л’  пред љућим лавом

Скучило се туре као црв? ….

Реци право - бољег заточника

Требаше ли частни крст и дом?

Мирко с тобом а ти с њим си дика,

Дивна дика, свему роду свом.

Он ту опра косовску срамоту;

Он гдје чују потезао мач:

Свуд обаро злице у страхоту,

Свуд их тјера до неба на плач. -

Па ти смрти, ти леденом руком

Непостеђе, вај! толики жар;

Мучиш! ….вјечним замукнула муком!

Знаш колик си нанесла нам квар:

Сад ал’ игда - кадно срца смјела

И деснице требујемо ми,

Да нам браћа дижу к небу чела,

Коју још нам таре удес зли. -

Тамно гробе, та имадеш с чиме

Гордити се - твоја хладна кљет,

Крије мужа, којег славно име

У звијезде нам окива св’јет.

Крије Мирка сокола првака,

Ког одгони Црногорке груд ….

Ој војводо земљица ти лака!

Твој јуначки неумире труд. -

Док нам тече звучнијех гусала

Доклен буде и циглога нас;

Твоја ће се свуд пјевати хвала,

Твог витештва  јектити ће глас. -