Босански везир и Владика Василије
(легенда)
Везир с Босне књигу пише:
Силан везир оштро збори;
Па опрема ситну кљигу
Таман к ломној Црној гори:
На Владику Василија,
Горе црне поглавара;
'Вако пише силан Везир,
Изкопица крсту стара:
“Море, црнн калуђере!
Већ је изпис дошо теби:
Ун’јела те изпод царске
Соколова крила неби....
“Нег ми харач шаљи брже
Из хајдучке твоје горе,
С дванајст младих ђевојака,
У харему да ме дворе. — “
Кад Владика књигу прими;
Књигу учи, главом маше:
“Кујо турска! зар се ’вако
Црногорски лави плаше!—“
Па дохвати танко перо,
Те Везиру поздрав шара:
“Чуј, — босански ти шљивару ! —
Не бојим се твога цара!...
“За ког ће ти оправити
Богат харач гора ова,
Ками друго! до дванајест
Студенијех каменова. —
А што велиш за ђевојке,
Стид те био!—за Турака,
Ље, не рађа Црна гора
Убавијех ђевојака ! —
“Кад те воља, ходи к нама;
Наћи ћемо за те дара:
Црна праха и олова,
Шару пушку н ханџара. — “
Ј. Сундечић
“Црногорка” бр. 4-5 1871.
Нема коментара:
Постави коментар