Нада
Одасвуда опколили
Моју лађу грозни вали:
Громи хуче, бура дува,
А облаци грдни пали!...
Нигдје сунца, нигдје мира,
Нит у помоћ братске руке:
Моју лађу обрвали
Страшни јади, веље муке!...
Ал’ гле, зрачак гдје с помаља! .
Па и ако лађа страда;
И пак он је уздржава
Да не згине: — то је нада.
У Котору 3. априла 1878.
Нема коментара:
Постави коментар