На гробу своје сестрице Зорке
Ој, сестрице, пуна сласти тајне!
Свом си дому ти весеље била;
Али иза боце дуготрајне,
Ах, смртна ти ура зазвонила!
Дизала си к небу зјене рајне,
На рамешце главу наслонила;
Трудила си заман усне бајне,
Да б’ нам задњи поздрав поклонила:
Ах! у рај ти душица полети;
Запалисмо свјећу воштаницу:
А сунашце на небо излети.
Хладно чедо зраци му гријаху;
А на б’једном мртвачкоме лицу
Родитељски пољупци пуцаху. — .
Цетиње 1880.
Нема коментара:
Постави коментар