Петар Сундечић - Кава и лула

 

Кава и лула

 

Дај амо каву!

Лулу ми припали:

Нека ми се с душе

Зловољица свали;

Уз лулу, уз каву

Да проведем в’јек:

Најљепши, најбољи

То је жићу лјек! —

 

Кава ми живце дражи,

У царство летим маште;

Ту ми се с очи прше

Копрене свјетске, таште;

Ту заборавим големе

Љубави тешки јад;

Ту заборавим себе,

Други сам човјек тад!

 

А лулу пијем!

По ваздан дим се суче,

Колута с’, мота, вије;

Шири се

Гушти се:

 

Час к небу крила диже:

Час земљу тихо лиже;

Превија се,

Савија се,

И куд га вјетар гони:

Он тамо мора тећ,

Док се виду не украде...

 

Ах! тако моје наде:

Лете, лете, лете ...

И ништа већ. —

 

Котор 1880.